PREMIJER GRENLANDA ODBRUSIO TRAMPU: "Jedna stvar mora biti jasna svima"

Premijer Grenlanda je rekao da ako bi njegov narod morao da bira „ovde i sada“, izabrao bi Dansku umesto Sjedinjenih Američkih Država.

Izjava Jensa-Frederika Nilsena, data na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom Mete Frederiksen, najjača je poruka sa poluautonomne danske teritorije otkako je američki predsednik Donald Tramp obnovio svoj plan za njenu aneksiju.

Tramp tvrdi da SAD treba da „poseduju“ Grenland da bi se odbranile od Rusije i Kine.

Bela kuća je predložila kupovinu ostrva, ali nije isključila mogućnost upotrebe sile za njegovu aneksiju.

Danska je članica NATO-a, a premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi vojna akcija značila kraj transatlantskog odbrambenog saveza.

Strateški položaj i američko prisustvo

Položaj Grenlanda između Severne Amerike i Arktika čini ga idealnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada i za praćenje brodova u regionu, uprkos tome što je najređe naseljeno područje na svetu.

Tramp je više puta rekao da je Grenland ključan za nacionalnu bezbednost SAD, tvrdeći bez dokaza da je „svuda pokriven ruskim i kineskim brodovima“.

SAD već imaju više od 100 vojnika stalno stacioniranih u bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda, objektu kojim upravljaju od Drugog svetskog rata.

Prema postojećim sporazumima sa Danskom, SAD imaju ovlašćenje da dovedu onoliko vojnika na Grenland koliko žele. Ali Tramp je prošle nedelje rekao novinarima u Vašingtonu da ugovor o zakupu nije dovoljan - SAD „moraju imati vlasništvo“ i „NATO mora to da razume“.

„Grenland ne želi da bude u vlasništvu SAD“

Na konferenciji za novinare u Kopenhagenu, Frederiksen je osudio „potpuno neprihvatljiv pritisak našeg najbližeg saveznika“ i upozorio da „mnogi pokazatelji ukazuju na to da je najteži deo pred nama“. Premijer Grenlanda je rekao da se suočavaju sa „geopolitičkom krizom“, ali da je stav ostrva jasan.

„Ako moramo da biramo između Sjedinjenih Država i Danske ovde i sada, biramo Dansku“, rekao je.

„Jedna stvar mora biti jasna svima. Grenland ne želi da bude u vlasništvu Sjedinjenih Država. Grenland ne želi da njime upravljaju Sjedinjene Države. Grenland ne želi da bude deo Sjedinjenih Država.“

Diplomatski napori i podrška saveznika

Konferencija za novinare održana je dan pre nego što bi danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i njegova grenlandska koleginica Vivijan Mocfeldt trebalo da otputuju u Sjedinjene Države na sastanke sa potpredsednikom DŽ. D. Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom.

Saveznici Danske u NATO-u - glavne evropske zemlje i Kanada - ove nedelje su podržali savez, potvrđujući da „samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihovog odnosa“. Naglasili su da dele interes SAD za bezbednost Arktika, ali da to moraju postići „kolektivno“ saveznici, uključujući SAD. Takođe su pozvali na „poštovanje principa Povelje UN, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica“.

Pozadina i resursi

Zabrinutost zbog budućnosti teritorije ponovo se pojavila nakon što je Tramp upotrebio vojnu silu protiv Venecuele u subotu kako bi uhapsio njenog predsednika Nikolasa Madura. Tramp je takođe ponudio da kupi ostrvo 2019. godine, tokom svog prvog mandata, ali mu je rečeno da Grenland nije na prodaju.

Poslednjih godina poraslo je interesovanje za prirodne resurse Grenlanda- uključujući retke zemne metale, uranijum i gvožđe - koji postaju sve dostupniji kako se led topi usled klimatskih promena. Naučnici veruju da bi ostrvo takođe moglo imati značajne rezerve nafte i gasa.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Prenele Espreso rs)